Igrali smo se.Odjednom joj nije bilo dobro,sela je i posle nekoliko minuta se onesvestila.Nisam znala sta da radim!Brzo sam zovnula drugaricu koja je otisla da popije vode.Zvali smo njenu mamu i otisli u hitnu pomoc.Javili smo njenim roditeljima koji su odmah dosli.Sledeci dan dosla sam u skolu placuci.Rekla sam im sta se desilo sa nasom drugaricom.Bili cu mnogo tuzni i dogovorili smo se da je posetimo.Kada su se casovi zavrsili otisli smo u bolnicu.Usla sam sama.Lezala je na krevetu bespomocna i bleda.Oci su mi se napunile suzama.Plakala sam i milovala njenu svilenu plavu kosu.Doktor nam je rekao jednu losu vest.Ima bolesno srce.Njeni roditelji nisu bili preterano bogati,imali su osrednje novca.Imali su samo pola za operaciju.Izasla sam da bi i ostali mogli da udju.Dani su prolazili,a ja nisam mogla bez nje.Bilo mi je tako lose.Svaki dan sam plakala.Redovno sam je posecivala i donosila cvece.Jednog dana sam dosla i pricala joj i milovala je i ona je odjednom slabasno otvorila njene svetlucave plave oci boje okeana i izgovorila moje ime.Bila sam presrecna.Zovnula sam doktora.On ovo nije ocekivao.Ali je rekao da je operacija ne izbezna.Svaki dan sam je posecivala.Njeni roditelji su skupili novac za operaciju.Otisla je u Rusiju da se operise.Nisam mogla sa njom.Bilo mi je jako tesko.Lezala sam kuci na krevetu i citala moju omiljenu knjigu.Stigla je poruka od njene mame.Plasila sam se da je procitam...Nisam znala sta pise.Skupila sam hrabrost,uzela telefon i procitala.Poruka je bila kratka i jasna:"Operacija je zavrsena".Nisam htela vise nista da pisem.To je bila sreda.Posle 2 dana vratili su se ovde na negovanje.Svaki dan sam dolazila.Doktor mi je rekao da je ona sada ziva i zdrava.Ali da ce ostatak svog zivota provesti u kolicima.Oci su mi se napunile suzama,a doktor je izasao.Nisam mogla da verujem da nema vise pesme,igre i skakanja.Ona ne moze da hoda,trci.Bila je najbolja u svemu.Ali ona sada ne moze da igra odbojku,fudbal i da mi pokazuje korake.Drhtala sam...Zivot bi dala za nju...sve...mnogo je volim,kao sestru.Njena jedina zelja je da moze jos jednom da odigra ples.Da hoda kao sva ostala deca.A ne da sedi prikovana za kolica.Kada sam sa njom,mnogo mi je lepo.Doktor je rekao da je ta operacija skupa.Ali nikome to nije bio problem...rekao je jos nesto...da moze da je usmriti...Ona je za mene savrsena.Radi sve sto moze tako,u kolicima.Divim joj se.Njene blistave plave oci i kosa koja se obasjava na suncu...Divna je i tako plemenita.Ona koja je u kolicima,uvek se smeje i misli pozitivno.Ja bi ucinila sve da moze da prohoda...,ali...za sada...lek je opasan...Moze da je usmrti...,a niko ne zeli da rizikuje da je izgubi.
Takodje, u toku su prijawe za moderatore i administratore... Pozhurite i prijawite se 
Sat May 30, 2009 4:05 pm